Šta se zapravo dešava u tijelu kada jedemo (pre)brzo?

Ljudi koji (pre)brzo jedu, uzimaju velike zalogaje i brzo gutaju pa pljuvačka i enzimi ne stignu da “podmažu” hranu i “razbiju” je na manje dijelove prije nego što dospije u želudac. Kada brzo jedemo takođe gutamo puno vazduha što može uzrokovati gasove i nadutost. 

Ali prije svega, posljedica brzog jedenja može da bude veliki osjećaj nelagode, problemi s varenjem i pojava refluksa, simptoma prilikom kojeg dolazi do svojevrsnog vraćanja hrane i želučanih sokova iz želuca nazad u jednjak.

“Varenje počinje već u ustima i kada jedemo prebrzim tempom hrana se ne stigne “razlomiti” na sitnije dijelove i pravilno probaviti pa učestalo brzo jedenje može uzrokovati refluks. Hranu je prije gutanja potrebno dobro prožvakati, a koliko puta ćemo jedan zalogaj prožvakati zavisi od toga koju hranu jedemo te o veličini zalogaja. Dakle, to može biti 3, 5, 7, 10 puta”, ističe profesor dr Marko Duvnjak, specijalista interne medicine i uže specijalizacije iz gastroenterologije i hepatologije.

Još jedan problem prebrzog jedenja koji može uzrokovati debljanje je taj što pojedemo više nego što nam zapravo treba da bismo bili siti. Kada hrana uđe u usta, tijelo signalizira probavnom traktu da je hrana na putu, a kada pojedemo dovoljno, želudac signalizira mozgu da je vrijeme da prestanemo da jedemo.

Međutim, ako jedete prebrzo, propustićete te signale, ali ako usporite, mozak će imati dovoljno vremena da primi signale i da prestanete jesti kada shvatite da ste siti. Istraživanja su takođe otkrila da ljudi koji jedu sporije unose manje kalorija i duže se osjećaju sitima.